Novosti
VIVISECTfest kreće na putovanje
Novo izdanje VIVISECTfest-a, posvećeno temi “Osvajanje slobode”, od juna do oktobra 2011. godine biće organizovano u 12 gradova u Srbiji – Zaječar, Kikinda, Niš, Leskovac, Vranje, Kragujevac, Beograd, Sombor, Subotica, Vrbas, Pančevo i Ruma.
Prvi grad u kojem će gostovati VIVISECTfest je Zaječar, u kojem će program šestog izdanja festivala biti organizovan od 20. do 24. juna 2011. godine.
U 2011. godini VIVISECTfest će, pored filmskog programa i izložbi fotografija, u gradovima u kojima postoje tehnički i finansijski uslovi u saradnji sa lokalnim partnerima realizovati stalnu postavku izložbe fotografija „Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“. Ovim aktivnostima želimo da u gradovima partnerima posle održanog putujućeg festivala postavimo izložbu koja će ostati u trajnom vlasništvu grada.
Izložba fotografija nastala je 2008. godine povodom obeležavanja 60 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 10. decembra 1948. godine usvojila i proglasila OPŠTU DEKLARACIJU O PRAVIMA ČOVEKA kao zajednički domet koji treba da postignu svi narodi i sve nacije.
Danas, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predstavlja temeljni međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava. I pored široke prihvaćenosti Deklaracije o ljudskim pravima, još uvek je veliki broj onih koji nisu u stanju da zahtevaju poštovanje osnovnih ljudskih prava, bilo zbog toga što ih ne poznaju, što za to nemaju sredstva, ili zato što još uvek ne postoje dovoljno razvijeni institucionalni mehanizmi koji će ih sprovoditi.
Izložba fotografija predstavlja naš skromni doprinos unapređenju i razvoju kulture ljudskih prava i njihovoj zaštiti. Izložbu čini 30 fotografija, koje predstavljaju svojevrsnu »ilustraciju« svakog od 30 članova Deklaracije. Autori fotografija su: Čila David, Andraš Otoš, Aleksandra Erski, Gabor Ifju, Aleksandar Jovanović, Dragutin Savić, Nemanja Savić, Željko Škrbić, Miroslav Ružić, Jaroslav Pap, Andrea Palašti.
U 2009. godini izložba je organizovana u 17 gradova u Srbiji (Novi Sad, Subotica, Ruma, Vrbas, Niš, Kikinda, Sremski Karlovci, Sečanj, Leskovac, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Bačka Palanka) i Bosni i Hercegovini (Mostar, Banja Luka, Sarajevo). U Novom Sadu, u prostorijama Pokrajinskog ombudsmana, 10. decembra 2009. godine postavljena je stalna postavka izložbe fotografija Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, a 14. juna 2011. godine, postavljena je stalna postavka ove izložbe i u prostorijama Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u Beogradu.
VIVISECTfest drugi put u Zaječaru
U ponedeljak, 20. juna, u 19 časova, u Zaječaru, u Omladinskom centru (ulica 7. septembar br. 2) biće svečano otvoren putujući Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest, posvećen temi OSVAJANJE SLOBODE.
Festival dokumentarnog filma i fotografije, koji se DRUGI put održava u ZAJEČARU, svečano će otvoriti Danko Nikolić, predsednik Zaječarske inicijative i Marija Gajicki, programska direktorica VIVISECTfest-a.
Putujući Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest je program koji podstiće saradnju i umrežavanje nevladinih organizacija, kancelarija za mlade i kulturnih institucija u gradovima u Srbiji, kroz aktivnosti koje razvijaju svest o poštovanju ljudskih prava i sloboda.
Šesto izdanje VIVISECTfest-a na temu "Osvajanje slobode", kroz medij dokumentarnog filma i fotografije prikazaće ostvarenja autora iz celog sveta koja promovišu ljudska prava kao legalne instrumente, koji imaju delotvornu zaštitu dostojanstva i osnovnih potreba svake osobe, bez obzira na pol, etničko i društveno poreklo, versko i političko uverenje.
Shvatanje i tumačenje ljudskih prava, onako kako ih Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima definiše, menjaju se sa razvojem ljudskog društva u pravcu proširivanja njihovog obima, sadržine i mehanizama za njihovu zaštitu. Stoga je rad na unapređenju i razvoju kulture ljudskih prava i njihovoj zaštiti neprekidan proces koji treba negovati i prilagođavati specifičnim društveno-istorijskim, kulturološkim, ekonomskim i drugim okolnostima.
Kao i prethodna izdanja, i ovo najnovije nastavlja da promoviše dokumentarne filmove i fotografije autora svih generacija iz celog sveta.
Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest predstavlja naš skromni doprinos afirmaciji poštovanja osnovnih ljudskih prava kroz umetničko-edukativne programe koji omogućavaju da svako upozna svoja prava i institucionalne mehanizme koji garantuju njihovo sprovođenje i zaštitu.
Realizaciju putujućeg VIVISECTfest-a omogućili su NED – Nacionalna zadužbina za demokratiju i Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine.
VIVISECTfest u Zaječaru zajednički realizuju udruženje građana Vojvođanka – Regionalna inicijativa i Zaječarska inicijativa.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Program VIVISECTFest-a u Zaječaru
Ponedeljak, 20.06.2011.
19.00 – Svečano otvaranje izložbe fotografija Jaroslava Papa - Pali anđeli komunističke ideologije
19.30 – Nekažnjeni zločin – Tamaš Novak, Fružina Škrabski /Mađarska/2010./70 min
21.00 – Licem prema zidu – Štefan Vajnert /Nemačka, Luksemburg/2009./85 min
Utorak, 21.06.2011.
19.30 – Vrela krv – Marko Mamuzić /Srbija/2008./51 min
21.00 – Nacionalni rok – Bori Kriza /Mađarska/ 2007./ 70 min
Sreda, 22.06.2011.
19.30 – Put na bolje – Širli Berkovic /Izrael/2009./52 min
21.00 – BAS! Iza crvenih fenjera – Vendi Šampanj /Indija, Nepal/2010./77 min
Četvrtak, 23.06.2011.
19.30 - Paradizo - Alesandro Negrini / Severna Irska / 2009. / 60 min
21.00 - Pesme rata – Tristan Čitrošek / Nemačka / 2011. / 52 min
Petak, 24.06.2011.
19.30 – Kod kuće i van nje – An van de Vivere / Belgija / 2010. / 75 min
21.00 – Penal - Carlo Ghioni / Kanada / 2010. / 14 min
21.15 – Svlačionica - Nisan Katz, Eyal Zusman / Izrael / 2009. / 52 min
Ulaz na sve programe VIVISECTfest-a je besplatan.
FILMSKI PROGRAM
Nekažnjeni zločin - Tamaš Novak, Fružina Škrabski / Mađarska / 2010.
Film govori o Beli Bisku, bivšem komunističkom ministru unutrašnjih poslova koji je bio jedan od vodećih ljudi u događajima koji su usledili nakon Mađarske revolucije 1956. godine. Bio je na vlasti od 1957. do 1961. godine i zahtevao je mnogo oštrije kazne i likvidacije zarobljenih revolucionara iz perioda režima mađarske Komunističke partije. Represija je bila nemilosrdnija nego nakon Drugog svetskog rata. Bela Bisku se povukao iz politike 1989. godine i od tada nije davao intervjue. Reditelji filma na neobičan način uspevaju da dobiju intervju i da mu postave pitanje o njegovoj odgovornosti tokom vladavine komunističkog režima.
http://www.youtube.com/watch?v=naV9ipaXLM8
Licem prema zidu - Štefan Vajnert / Nemačka, Luksemburg / 2009.
Ovaj film je priča o petoro ljudi, bivših građana Istočne Nemačke, koji su bili uhapšeni jer su pokušali da pobegnu u Zapadnu Nemačku (NDR). Oni predstavljaju grupu od oko 72.000 bivših osuđenika i u ovom filmu otvoreno govore o svojoj borbi sa režimom, užasnim zatvorskim uslovima i metodama ispitivanja.
http://www.youtube.com/watch?v=aC4tzP-WeQs
Vrela krv - Marko Mamuzić / Srbija / 2008.
Autori filma kroz intervjue sa članovima ekstremnih grupa i njihovih protivnika pokušavaju da odgovore na pitanje zašto je sve veći broj mladih u Srbiji naklonjen ekstremno desnim ideologijama.
Nacionalni rok – Bori Kriza /Mađarska/ 2007.
Članovi mađarskog benda “Romantično nasilje” tvrde da su patriote, idu na turneje, sviraju u klubovima sa željom da svojom muzikom “ojačaju nacionalni identitet” i pri tom propagiraju ekstremno desne ideologije.
Put na bolje - Širli Berkovic / Izrael / 2009.
Za vreme Čeušeskovog režima u Rumuniji abortus je bio zabranjen. Mnoge majke tada nisu bile u mogućnosti da zadrže svoju decu a sirotišta su se iz dana u dan punila. Lian je do svoje četvrte godine živela u jednom od mnogobrojnih rumunskih sirotišta. Sa 4 godine usvaja je bračni par iz Izraela. Sa 14 godina Lian beži od kuće i počinje da živi na ulici. Film prati Lian tokom 3 godine i prikazuje surovu realnost života na ulicama Tel Aviva.
BAS! Iza crvenih fenjera - Vendi Šampanj / Indija, Nepal / 2010.
Film o 13 devojčica koje su izbavljene iz ozloglašenih bordela u Mumbajiu u Indiji.
http://www.youtube.com/watch?v=6RRw4YMZT00
Paradizo- Alesandro Negrini / Severna Irska / 2009.
U Severnoj Irskoj, u gradu Deri koji je nekada bio mesto gde su ljudi plesali zajedno, bez obzira na religijske razlike, sada se nalazi kvart koji je pretvoren u zatvor na otvorenom. Roj Arbaki okuplja svoj stari bend i organizuje igranku za protestante i katolike u Deriju.
http://www.bbc.co.uk/northernireland/tv/programmes/paradiso/
Pesme rata - Tristan Čitrošek / Nemačka / 2011.
Muzika je magija, koja može da se pretvori u opasno oružje kojim se muče zatvorenici. Glavni protagonista filma je Kristofer Serf, kompozitor songova za TV seriju „Ulica Sezam“, koji saznaje da je njegova muzika korišćena za mučenje zatvorenika u Gvatanamu i Abu Graibu. Zapanjen ovim saznanjem Serf odlučuje da istraži kako muzika postaje sredstvo za mučenje. U razgovara sa vojnicima, psiholozima i bivšim zatvorenicima Gvatanama otkriva da se muzika u vojsci koristi kao moćno oružje već više od hiljadu godina.
http://www.javafilms.fr/spip.php?article416
Kod kuće i van nje - An van de Vivere / Belgija / 2010.
Film prati moderne nomade i bavi se odnosima između ljudi i predmeta. Koji predmet možete poneti sa sobom ako ste neprestano u pokretu i nemate stalno prebivalište? Film predstavlja 10 portreta savremenih nomada i najdragocenijih predmeta u njihovom vlastništvu bez kojih nikada ne kreću na put. Njihove priče su zabavne i dirljive a ponekad i tužne.
Penal - Carlo Ghioni / Kanada / 2010.
Ako je fudbal sličan ratu, da li će penal biti presudna stvar za bitku?
http://www.psycholand.it/cinema_file/AIFF_files/contents/2011/
Svlačionica - Nisan Katz, Eyal Zusman / Izrael / 2009.
Fudbal je mnogo više od takmičenja između pojedinaca ili zemalja. On prevazilazi granice i socijalne razlike, ujedinjuje čovečanstvo i okuplja nacije oko jedne lopte, na jednom terenu. Ipak, jedno mesto uvek ostaje skriveno - svlačionica. Film se fokusira na tri priče iz svlačionica koje se istovremeno dešavaju u Katmanduu, Nazaretu i Zanzibaru tokom fudbalskih mečeva. Članovi tibetanskog monaškog tima spremni su na sve samo da bi odigrali utakmicu. Tim iz Nazareta čine Muslimani, Hrišćani, Druzi i Jevreji. Oni se zajedno bore za mesto svog tima u izraelskoj fudbalskoj ligi. Za igrače tima iz Zanzibara fudbal predstavlja jedan od mogućih izlaza iz teške situacije u kojoj se nalazi njihova zemlja.
Izložba fotografija
Pali anđeli komunističke ideologije
Izložba fotografija "Pali anđeli komunističke ideologije" svedoči o Decembarskoj revoluciji u Rumuniji 1989. godine, i to na njenom izvorištu – u Temišvaru. U pitanju su snimci vrhunskog profesionalnog dometa i, istovremeno, veoma dragoceni dokumenti ne samo za noviju istoriju rumunskog naroda, nego i hroniku kraha komunizma u Evropi. Načinio ih je veliki majstor fotoreporterske profesije Jaroslav Pap.
Kolaps totalitarnih komunističkih režima na Starom kontinentu počeo je u Poljskoj i Mađarskoj, a zatim se talas demokratskih prevrata kao šumski požar proširio na ostale zemlje "lagera". Da će se to kad tad dogoditi mnogi su odavno proricali, ali niko nije slutio da će se sve završti tako brzo, spontano i lako. S jeseni 1989. godine za samo četrdesetak dana srušeni su, kao kula od karata, sami temelji sistema koji je istočnoj Evropi nametnut uz pomoć sovjetskih tenkova tokom i posle Drugog svetskog rata, a potom je isto tako silom održavan više od 40 godina.
Veoma važnu, ako ne i ključnu ulogu u demontaži tog sistema i rušenju Berlinskog zida, simbola podeljene Evrope i sveta, odigrao je opet Sovjetski Savez. Ovog puta pod rukovodstvom velikog reformatora Mihaila Gorbačova. Jer, da ne beše demokratskih promena u Sovjetskom Savezu, oličenih u perestrojki, glasnosti i novom mišljenju, a uz to i stavljanja van snage Brežnjevljeve doktrine o "ograničenom suverenitetu" zemalja "realnog socijalizma", koja je kao Damoklov mač visila nad njima i gušila svaku pomisao da odstupe od moskovskog "jevanđelja", malo je verovatno da bi tako brzo i lako došlo do demokratskih promena u Poljskoj, Mađarskoj, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Bugarskoj, Čehoslovačkoj i Rumuniji. Kada je taj mač uklonjen, komunističke vođe u pomenutim zemljama bile su razoružane i suočene sa decenijama gomilanim gnevom svojih podanika. I tada se dogodilo ono što je, kad tad, moralo da se dogodi. Narod je izašao na ulice i rekao: "Dosta je bilo!"
Pobuna pri tom nije bila uperena protiv ideje bratstva među ljudima i socijalne pravde, a isto tako nije bila podstaknuta ni antisovjetizmom iz nekakvih šovinističkih pobuda, već su ljudi ustali da se oslobode nečovečnog političkog sistema nametnutog spolja, jalove ekonomije koja ih je dovela do ivice gladi, a posebno da se ratosiljaju vlasti i privilegija sopstvene "crvene buržoazije". Otkrili su da se iza obećanog "komunističkog raja" krije obična podvala profesionalnih proroka nove, "marksističke religije", i to je bilo dovoljno da zapečate sudbinu "realnog socijalizma" u svojim zemljama.
Odlazak komunizma s evropske političke scene odigrao se relativno brzo i lako u svim tadašnjim socijalističkim zemljama, sem u Rumuniji. "Era Čaušesku" okončana je prolivanjem krvi.
Decembarska revolucija počela je, sticajem okolnosti, u Temišvaru. Tamo su pale i prve žrtve, a potom se pobuna proširila na celu zemlju. Bila je toliko žestoka da je u jedan mah Zapad otvoreno molio Sovjetski Savez da vojno interveniše i zaustavi krvoproliće. Sovjetska vojna pomoć ustanicima bi, nesumnjivo, bila dragocena za brži i bezbolni slom Čaušeskuovog režima. Međutim, činjenica da je slobodu izvojevao sam rumunski narod, bez ičije pomoći, bila je izuzetno važna za ponos nacije, jačanje njene samosvesti i elana da se usmeri na duhovnu, političku i ekonomsku obnovu. I u tome je uspela. Rumunija je danas članica Evropske unije zajedno s ostalim istočnoevropskim zemljama bivšeg "realnog socijalizma" koje su se posle pada Berlinskog zida oslobodile "bratskog zagrljaja" Moskve.
U Evropi više nema totalitarnih komunističkih režima. To, nažalost, ne znači da su sve bivše socijalističke zemlje Starog kontinenta podjednako uspešno savladale tranziciju i da sada sve one u istoj meri uživaju prednosti političkih sloboda parlamentarne demokratije i tržišne ekonomije. U nekima od njih je vladajuća politička elita pokušala da sačuva svoje pozicije tako što je klasni integrativni princip u uređenju države zamenila nacionalnim i tako totalitarni komunistički režim preobrazila u neljudsku, represivnu tvorevinu ekstremnog nacionalizma. Žalostan primer u tom pogledu pruža tragičan, krvavi raspad bivše Jugoslavije.
Jan Briza
Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest nastao je iz potrebe da ukažemo na sve prisutnije napade na ljudsko dostojanstvo. Udruženje građana Vojvođanka- Regionalna inicijativa pokrenulo je u 2004. godini Festival o ljudskim pravima – VIVISECTfest u Novom Sadu, s namerom da razvija godišnji obrazovni i umetnički forum za prezentacije i diskusije na teme o ljudskim pravima.
Cilj ovog programe je da u bilo koje vreme i u bilo kom delu Srbije, bude prikazan kao umetničko-edukativni program koji omogućava da svako sazna svoja prava i upozna se sa institucionalnim mehanizmima koji omogućavaju njihovo sprovođenje i zaštitu. S druge strane, ovaj program omoguća da se na jednom mestu prikažu različiti autorski pogledi stvaraoca iz zemlje i inostranstva.
Prvo izdanje VIVISECTfest-a posvećeno je temi Rat u bivšoj Jugoslaviji – pogled iznutra i spolja
Drugo izdanje VIVISECTfest-a posvećeno je temi Moji neprijatelji: nacionalizam i ksenofobija
Treće izdanje VIVISECTfest-a posvećeno je temi Terorizam, ne hvala
Četvrto izdanje VIVISECTfest-a posvećeno je temi Totalitarni režimi – pogled iznutra i spolja
Peto izdanje VIVISECTfest-a posvećeno je temi Dobro došli u stvarni svet
Šesto izdanje VIVISECTfest-a posvećeno je temi Osvajanje slobode
Projektne aktivnosti se realizuju kroz godišnji program koji uključuje pripremu i organizaciju novog izdanja festivala u Novom Sadu na aktuelne teme, i organizaciju putujućih festivala u zemlji i inostranstvu.
U periodu od 2005. do 2010. godina uspostavljena je mreža putujućih festivala u 26 grada (u Srbiji: Beograd, Kikinda, Inđija, Novi Pazar, Novi Bečej, Bačka Palanka, Sombor, Ruma, Stara Pazova, Kula, Niš, Leskovac, Subotica, Sečanj, Sremski Karlovci, Vrbas, Zaječar, Vranje, Preševo; u Bosni i Hercegovini: Mostar, Sarajevo, Tuzla, Banja Luka; u Makedoniji – Skoplje; u Crnoj Gori - Podgorica i Nemačkoj – Berlin) i saradnja sa 20 festivala o ljudskim pravima u zemlji i inostranstvu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
VIVISECTfest u vašem gradu
Ukoliko ste zainteresovani i imate kapacitete da program VIVISECTfest-a organizujete u Vašem gradu javite nam se na gajickim@eunet.rs ili na + 381 21 526 292, +381 63 8398060.
